Koliko košta izrada softvera po meri i od čega zavisi cena

Zatražili ste tri ponude za isti softver, recimo aplikaciju koja prati porudžbine od upita do isporuke, i dobili tri cifre koje se razlikuju nekoliko puta. Prva reakcija je da je neko precenio ili neko potcenio posao. Češće je istina da su tri firme procenile tri različita obima, jer je vaš opis od jedne stranice svaka pročitala na svoj način. Cena softvera po meri je pre svega pitanje obima, a obim se ne vidi dok ga neko ne raspiše.

Iznose ovde nećete naći. Okvirni rasponi po tipu projekta objavljeni su na stranici usluge izrada softvera. Ovaj tekst objašnjava ono što stoji iza raspona: koja tri tipa projekta postoje, zašto satnica dve firme nije uporediva, šta ozbiljna ponuda mora da sadrži, kada ima smisla tražiti fiksnu cenu i zašto je pitanje čiji je kod važnije nego što izgleda.

Tri tipa projekta po obimu

Manji interni alat rešava jedan proces za jedan tim: evidencija servisa, praćenje terenskih ekipa, obračun provizija, portal za unos narudžbina. Ima nekoliko ekrana, jednu bazu podataka i najviše jednu vezu ka spolja, na primer izvoz u knjigovodstveni program. Radi se nekoliko nedelja i po pravilu ga koristi do desetak ljudi.

Poslovni sistem povezuje više procesa i više uloga: CRM sa ponudama i ugovorima, praćenje proizvodnje od naloga do otpreme, sistem za veleprodaju sa cenovnicima po kupcu. Ovde cenu najviše pomeraju integracije: webshop, knjigovodstvo, magacin, bankovni izvodi, kurirske službe. Kako izgleda tipična veza sa knjigovodstvom opisali smo u tekstu o povezivanju webshopa sa knjigovodstvom.

Platforma je sistem koji koriste i ljudi van vaše firme: klijenti, partneri, dobavljači, ili hiljade korisnika istovremeno. Traži arhitekturu koja podnosi rast, naloge i prava pristupa, mobilnu aplikaciju ili API za druge sisteme, nadzor i plan za slučaj ispada. Radi se fazno kroz više meseci i to je obim gde cenu treba da očekujete tek posle analize, ne pre nje.

Zašto satnica nije uporediva

Većina firmi pokuša da uporedi ponude preko cene radnog sata. To je prirodno, ali ne radi, iz tri razloga. Prvo, isti zadatak jedan programer uradi za dva sata, drugi za osam, a u ponudi vidite samo satnicu, ne i broj sati. Drugo, niža satnica često znači da su iz ponude ispali analiza, testiranje i dokumentacija, koje ćete platiti kasnije kroz ispravke. Treće, u satnicu jedne firme uračunati su i projektni menadžer, dizajner i tester, a druga ih naplaćuje posebno.

Uporediv je samo ukupan iznos za jasno opisan obim, sa spiskom šta je unutra. Ako ponuda navodi satnicu i procenu sati, tražite da procena bude razložena po funkcionalnostima. Tek tada možete da vidite da je jedna firma predvidela tri dana za integraciju sa knjigovodstvom, a druga tri sata, i da pitate zašto.

Šta ozbiljna ponuda sadrži

Analiza je prvi deo i najčešće nedostaje u jeftinijim ponudama. To su razgovori sa ljudima koji će softver koristiti, popis procesa i podataka i dokument koji opisuje šta se tačno pravi. Bez toga se obim dogovara u hodu, a svaka promena u hodu je skuplja od iste promene na papiru.

Dizajn znači klikabilan prototip, da vidite ekrane i tok rada pre nego što je napisan prvi red koda. Razvoj je pisanje softvera u fazama, tako da prve delove koristite dok se ostali prave. Testiranje mora da bude posebna stavka, sa jasnim odgovorom na pitanje ko testira, na kojim podacima i ko potvrđuje da je faza završena.

Obuka i primopredaja: uputstva, radionica za tim, prenos podataka iz starih tabela. I na kraju održavanje, koje nije deo cene izrade, ali ozbiljna ponuda kaže šta obuhvata i kako se naplaćuje, jer softver koji niko ne održava posle dve godine više niko ne sme da dira. Ako ponuda nema ovih šest delova, cena nije niža, nego nepotpuna.

Fiksna cena ili po utrošenom vremenu

Fiksna cena ima smisla kada je obim jasno definisan: postoji dokument analize, prototip i spisak funkcionalnosti sa kojim se obe strane slažu. Tada izvođač preuzima rizik procene, a vi znate koliko projekat košta pre nego što počne. Za manje interne alate i za prvu fazu poslovnog sistema to je po pravilu najbolji model.

Po utrošenom vremenu radi se onda kada obim ne može da se zamrzne: platforma koja se razvija po povratnim informacijama korisnika, ili sistem koji zamenjuje proces koji se i sam menja. Tada je pošten kompromis fiksna cena za analizu i prototip, pa fiksna cena po fazi. Ono što treba izbeći je fiksna cena bez analize: neko je tada ili precenio da bi se zaštitio, ili potcenio i naplatiće razliku kroz dodatne zahteve.

Čiji je kod i šta još da pitate

Kod i sva prava na njega treba da budu vaši po isplati, zapisano u ugovoru, sa izvornim kodom, dokumentacijom i pristupom serverima. To nije formalnost: ako sutra promenite izvođača, bez toga ne možete ni da nastavite razvoj ni da premestite sistem. Pitajte i gde se hostuje, ko ima administratorske naloge i u kom formatu možete da izvezete podatke.

Pitajte i koje tehnologije se koriste i zašto. Ne zato što treba da ih razumete, nego zato što odgovor pokazuje da li je izbor napravljen za vaš projekat ili je to jedino što firma zna. Sistemi koje radimo idu na proverene tehnologije poput Node.js, .NET i PostgreSQL, ali izbor uvek obrazlažemo prema onome što sistem treba da radi. Kada je uopšte vreme za softver po meri, a kada je gotovo rešenje bolje, opisali smo u tekstu o prelasku sa gotovih rešenja.

Sledeći korak

Ako imate proces koji vas boli i tri tabele koje ga danas drže, to je dovoljno za prvi razgovor. Pogledajte tipove projekata i orijentacione raspone na stranici usluge, pa nam opišite šta danas radite ručno. Vratićemo vam ponudu razloženu po šest delova iz ovog teksta, da može da se uporedi sa svakom drugom.